Историјски развој Прибојске бање

Бања се први пут помиње преко списа и дела арабљанског географа Muhameda As Sarif Al Ibrisija, из времена Норманског краља Rogera II. Тада се Бања налазила у жупи Дабар, чији је била центар. Бројна материјална сведочанства из овог и каснијег времена доказују да је Дабар као жупа представљала територију појединих градова и да је припадала старој Рашкој. Бања је била трг и караванска станица на тзв. Великом Босанском или Цариградском друму. Још са самог почетка 13. века (1219-1220), Бања је била знатније насељено место. Тада је Сава Немањић, први српски архиепископ, манастир у Бањи одредио као један од од осам првобитних епископија самосталне српске државе. Њега је одабрао због положаја, на самој граници "благоверја" према јеретицима у Босни, али и из других разлога. Поред других бројних извора који говоре о значају Бање кроз векове у књизи туристичко-бањском водичу "Лековите воде и климатска места" у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1922), Прибојска бања заузима веома високо место. Ту се наводи да је Бања 1921. године имала 1200 гостију. Статистички годишњаци Краљевине Југославије од 1929. до 1933. године као популарне бање Србије наводе 17 бања, међу којима је и Прибојска бања. Прибојску бању и њен постанак, по много чему обележава и означава, манастир Бања, као занимљив и знаменит споменик српске културе и историје. Манастир је задужбина Немањића и зна се да је настао пре 12. века, као један од најстаријих и најважнијих српских манастира. Сматра се да га је подигао Урош И на месту поред некадашње црквице Светог Илије и дао му име Манастир Светог Николе. Манастир је почетком XIV века обновио Стефан Дечански. У средњовековној Србији, Бања је била свето место у власништву манастира и као таква била на високом гласу. Значај манастира Бање је у томе што се у порти налазе три цркве, од којих је највећа црква Светог Николе (велика црква). Са северне стране велике цркве налазиле су се рушевине цркве Светог Илије, коју је као ктитор обновио бањанац Горан Деспић, а са јужне стране призидана црква Успења пресвете Богородице.

Поред манастира Свети Никола, као изузетно значајног споменика културе и историје и центра духовности, од посебног је значаја улога школе у овом насељу, која је 1998. године прославила 145. годишњицу свог постојања. Основана је 1853. године.

 

JoomShaper